Ovako u jednoj pjesmi s ovogodišnjeg, 54. Zbora malih pjesnika, govori pjesnikinja Helena Perhoč iz Domašinca. Svojim ju je djelom podržao još 61 mladi autor odnosno autorica koji su slijedom odabira Prosudbene komisije pozvani govoriti svoje stihove na Zboru u Zlataru 30. rujna. Njihovi su stihovi odabrani među 318 pjesama prispjelih na Natječaj Pučkog otvorenog učilišta dr. Jurja Žerjavića Zlatar, iz 56 škola kajkavskog govornog područja, iz Krapinsko-zagorske, Varaždinske, Međimurske, Koprivničko-križevačke, Karlovačke, Primorsko-goranske i Zagrebačke županije te Grada Zagreba. U programu je nastupio zbor OŠ Zlatar i učenici Osnovne glazbene škole Lobor. Svi mali pjesnici, koji su sami govorili svoje stihove u tradicijskim nošnjama svog kraja, primili su jednakovrijedne nagrade pokrovitelja – Školske knjige, a najbolji, prema odluci Prosudbene komisije, dodatno su nagrađeni od strane pokrovitelja i organizatora. Najboljom interpretacijom istaknuli su se Viktor Turbelija iz Ferdinandovca, Ana Šipek iz Donje Voće i Filip Škvorc iz Belice. Nagradu za najboljeg autora iz razredne nastave ravnopravno su osvojili Šimun Jengić, 1. razred, OŠ Dragutina Tadijanovića, Zagreb, za pjesmu „Želim si“ i Nika Hrdelja, 2. razred, OŠ Antuna Mihanovića, Klanjec, PŠ Lučelnica za pjesmu „Biciklin“. Najbolja pjesma domoljubne tematike je „Zemla domača“ Marte Hajsek iz Krapinskih Toplica. Treća nagrada Prosudbene komisije pripala je Marku Vinceku, 7. r., OŠ Metel Ožegović, Radovan za pjesmu „Črleno se osiečam“, druga nagrada Dorotei Banfić, 7.r., OŠ Franje Serta, Bednja za pjesmu „Nabe“, a prvu nagradu i zlatnu medalju Zbora malih pjesnika osvojila je Franka Just iz Orehovice s pjesmom „Pahulica“. Nagrađena je i njena mentorica Ivanka Novak. Nagrade je uručila predsjednica Prosudbene komisije, književnica, prof. Željka Horvat-Vukelja. Pučko otvoreno učilište dr. Jurja Žerjavića Zlatar dodijelilo je još tri nagrade: Franji Mlinaru, 6.r. iz Svetog Đurđa za pjesmu „Ljubaf“, Dini Čižmešija, 5.r., OŠ Jože Horvata, Kotoriba za pjesmu „Zlotni pajdaš“ i Ivanu Rihtarecu, 7.r., iz Svetog Martina na Muri za pjesmu „Naša učiteljica“. Po prvi put nagrađena je i mentorica za najbolji izbor pjesama i to Mira Petek iz OŠ Klanjec, PŠ Lučelnica, dok su najviše priznanje, plakete Zbora malih pjesnika, za dugogodišnji doprinos održanju Zbora malih pjesnika i promicanju kajkavskog pjesništva među mladima primili OŠ Sveti Martin na Muri i mentorica Anđelka Klemenčić.
Zboru su prisustvovale predstavnice pokrovitelja, potpredsjednica Hrvatskog sabora Sabina Glasovac i zamjenica župana Krapinsko-zagorske županije, Jasna Petek.
Nagrađene pjesme na 54. Zboru malih pjesnika Zlatar 2023.
Pahulica
Na mojo roko stiha pala
jena pahulica mala:
pahulica snežna,
pahulica nežna.
Bleščeča je bila cela,
sreberna i bela,
kak da je kruno mela.
Zato sam bila fest vesela.
Štela sam jo zanavek meti.
Štela sam jo k sej v hižo deti.
Štela sam kaj bila sam moja.
Nigdar ji ja nej bila hmoja.
Na moji topli roki kaj zaspala,
navek kaj bila tak cukrena, mala.
V sebi sam se nasmejala,
za istino sam itak znala:
Ta bo sreča fčasi minula,
stiha bo mi z roke zginula.
2. nagrada: Dorotea Banfić, VII.r., OŠ Franje Serta, Bednja, mentorica: Emilija Zagrajski-Maligec
Nabe
Nabe brijeza juoči imu,
nabe sa gleđi,
Sauku guoru paznu,
i sa dieža f sabe drži.
Ne ruožica moula pauzi,
pe trovice bez keraukev gauzi,
f jutre cvieteko etpiro,
z vetrem ih glaudi,
fačer juoči im zepiro,
ljiepa senja im pešiljo.
Sauke drieve paznu,
sume ma sarce naznu.
Nabe brijeza juoči imu,
nabe sa gleđi,
Sume jane nabe naznu,
koj sa f sabe jo držim.
3. nagrada: Marko Vincek, VII.r., OŠ „Metel Ožegović“, Radovan, mentorica: Jelena Piskač
Črleno se osiečam
Črleno se osiečam
saki put dok sam srditi,
dok se jako hudim
i do ničeg mi nieje volja.
Črleno se osiečam
dok me niešči sramoti,
dok se moje tajne govori
i neče me pustiti na miru.
Črleno se osiečam
dok imam tremu,
dok me je jaku strah,
isto ko i ve, pred sima.
Črleno se osiečam
dok sam betežni,
dok me se boli,
dok z sobom ne znam kaj bi.
Koji god razlog bil,
skoro saki dien
črleno se osiečam
jer takvi sam se rodil!
Najbolja pjesma autora iz nižih razreda (razredna nastava) – dvije nagrade:
Nika Hrdelja, II.r., OŠ Antuna Mihanovića, Klanjec, PŠ Lučelnica, mentorica: Mira Petek
Biciklin
Ščera sem vozila biciklina.
Tak sem jake tirala da sem mam opala.
Nič mi ni bile.
Mati je hitro dobežala
i rekla da je dobre da se nisam hbila.
Se me bolelo, volan sem hvila,
gumu zbušila, zic zgrebla,
a još sam od mame
i špotance dobila!
Šimun Jengić, I.r., OŠ Dragutina Tadijanovića, Zagreb, mentorica: Tatjana Kukić
Želim si
Želim si da pri nas doma
bude više mira.
Gda se odmaram od šest braće i sestara
da me nigdo ne dira.
Želim si da saki od nas
ima puno igrački,
da mama ima više odmora,
da tata ne mora
puno delati
neg više z nama biti.
Želim si imeti veliki vrt
i u njem posejati
sega i sačega za se moje
koje jako volim.
Najbolja pjesma domoljubne tematike: Marta Hajsek, V.r., OŠ Krapinske Toplice, mentorica: Mira Korbar
Zemla domača
Denes vsi nekam h strane zemle bežiju
i vsi se nekam hude žuriju.
Gda jemput prejdeš po svetu
i ostaviš svoj rodni kraj,
tek kaj si prešel,
več bi se htel vrnuti nazaj.
Tam, daleke gde jesi,
nije ti sejeno.
Hjutro, gda odpreš oči,
nekej ti fali,
a niti sam ne znaš kaj.
To rodna gruda vleče te nazaj!
Nagrade organizatora – Pučkog otvorenog učilišta dr. Jurja Žerjavića Zlatar:
Franjo Mlinar, VI.r., OŠ Sveti Đurđ, mentorica: Elena Kovačić
Ljubaf
Zlatne zrake sonca bleščiju
na njenom licu.
Veter se veselo igra
z njenim rudastim lasima.
Dok se nasmeje,
hiljadu cinkuši zazvoni.
Kak puserlin zgledi.
Čez plot ju gledim
i samo si želim
da me poljukne
pa da se mam rastopim.
Dina Čižmešija, V.r., OŠ Jože Horvata, Kotoriba, mentorica: Nikolina Fuš Zvošec
Zlotni pajdoš
Nikaj na svetu čoveka tak ne zdigne
i snagu mu ne da,
kak sončeko dok svetlji.
Ti losi zlotni,
to nebo plovo kak škrljak!?
Ak sem ne dobre volje
i nikaj mi se neda,
sončece pogljedam
i mom se nasmejem…
Ak imam brige i nekaj me moči,
ilji pri srčeku štrecne,
sončece je pok tu
i jo pozobim se grdo
kaj mi se dogodilo.
Kakvu ljepoto sončece nosi,
a nikaj ne košta
niti mu kaj moram dati.
Vun me z hiže vlječe i kak da mi govori:
Jo sem tu, naj se bojati,
svetlo moje joko tebi se oče dati!
A kaj jo njemu morem dati?
Vjutro, dok se zbudim,
a ono me počaka na obloku,
morem ga milo pogljedati,
zafoljiti mu jer se radi njega
smejem, igram, plješem, popevljem…
Sveti sončece milo,
zanavek mi svetli,
od sega si jakše…
A v kmici si i ti počivaj
kaj boš zutra mene pok počakalo
i z zlotnim zobima
mi se onak pok nasmejalo!
Ivano Rihtarec, VII.r., OŠ Sveti Martin na Muri, mentorica: Anđelka Klemenčić
Naša učiteljica
Bila je niska, črnih losi
nej preveč našminkana
joko smirena i opuštena
rada se šolila i zabavljala i
delila cukore
rekla nam je ka ima rada sport, košarku
i ringline.
Vozila je unu lejpu žutu bubu.
Kad je vidla bitku v razredu, zakriknula je fejst
i pitala nas či smo bez mozga ostali.
a bili smo ekipa…
zrušili pet klaupi odjemput
jer nucali smo ring
i smijali se dok je trebalo vejžbati
samo me je poglednula i rekla: Ivano Rihtarcov, dosta je šole.
Janik od Čučeka, rejši ovo, ili ti ga mom.
Vrnula nam je test ak smo nekaj pozobili rejšiti
veselila se sakoj našoj dobroj ocjeni pa
je Mariji za jednu peticu rekla kaj bu i jena buba od veselja skokala do doma.
Na kraju sakoga tjedna rekla nam je:
Vi ste moji, bilo kakši, suhi ili debeli, lejpi ili dobri
v škauli ili nej, vi ste moji bekači.
Tau su bile i zodje rejči kaj smo od nje čuli.
Odišla je pre, prerano
v četrdeset drugoj.